Prvo veliko istraživanje u Srbiji na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci,
sprovedeno je u novembru 2006. god, po svim Standradima evropske unije,
u uzorku od 10690 ispitanika od 15 do 59 godina i pokazalo je sledeće:
1. Gotovo 11% stanovnika u Srbiji probalo je bar jednom u životu drogu, najzastupljenija je marihuana,
2. U Beogradu je najviše marihuane, poražavajuće je to što je najviše kod učenika srednjih škola i viših razreda osnovnih škola,
3. Smatra se da je u Beogradu oko 35 000 registrovanih narkomana , u Srbiji ih ima oko 80 000, u odseku za suzbijanje narkomanije u Beogradu smatraju da je brojka značajno veća...
4. U Srbiji je oko 70-80% mladih ljudi izmedju 15 i 25 godina bilo u kontakt sa drogom, koliko ih je „samo“ probalo ili povremeno koristi (vikend-probatori) ne zna se tačno...
5. Anketa koja je sprovedena na teritoriji grada Niša, osnovne i srednje škole o štetnosti droga, pokazalo je sledeće: opasno (36-47%), štetno (5-15%) moderno(4%), a da je korisno u manjim količinama (1%)..
Procenjuje se da u Beogradu živi oko 35 000 narkomana , zvanično registrovano
oko 7000, dok je u Srbiji taj broj izmedju 70.000 i 100.000 ljudi koji
redovno koriste narkotike. Alarmantna je cifra od 750 000 ljudi u Srbiji
koji su bar jednom u životu probali drogu ( Institut za javno zdravlje
„Batut“ )
Statističke analize pokazuju da na 100 000 ljudi u Beogradu dolazi oko1230 narkomana, dok je u Novom Sadu i Nišu taj broj nešto manji, oko 1000 narkomana ( procena je da su brojke značajno veće, ovde se radi o osobama koje su zvanično potražile pomoć u nekoj od zdravstvenih ustanova).
Statističke analize pokazuju da na 100 000 ljudi u Beogradu dolazi oko1230 narkomana, dok je u Novom Sadu i Nišu taj broj nešto manji, oko 1000 narkomana ( procena je da su brojke značajno veće, ovde se radi o osobama koje su zvanično potražile pomoć u nekoj od zdravstvenih ustanova).
Često se govori o postajanju lakih i teških droga, što naučno nije prihvaćeno.
Sve droge stvaraju psihičku zavisnost a neke od njih i fizičku, neke
čak i nakon prvog uzimanja!
Mladi često kombinuju alkohol, sedative i PAS, povremeno konzumiraju od jednom velike količine alkohola i PAS što može posle kratkog vremena da dovede do teških pdihičkih i fizičkih oštećenja
Mladi često kombinuju alkohol, sedative i PAS, povremeno konzumiraju od jednom velike količine alkohola i PAS što može posle kratkog vremena da dovede do teških pdihičkih i fizičkih oštećenja
U faktore rizika za nastajanje bolesti zavisnosti spadaju individualni i socijalni činioci. Od individuanih činilaca često je u pitanju niži nivo samopoštovanja, niži prag tolerancije na frustraciju, povišena anxsioznost, slabija kontrola ponašanja (Stanković, Begović 1995). Afektivni poremećaji, posebno depresija, napadi straha uz zavisnost od PAS predstavljaju ozbiljne i široko rasprostranjene probleme savremenog sveta.
Razlozi za prvo uzimanje droge koje mladi naovode često su ekvivalent različitih emocionalnih poremećaja, pretpostavlja se najčešće se radi o depresivnim poremećajima.
Depresija se vezuje kako za tip ličnosti tako i za konflikte u adolescentnom periodu.
Od izuzetne važnost su modeli ponašanja koji predstavljaju roditelji, vršnjaci, značajne osobe iz okruženja, ali i velika tolerantnost celog društva prema ovim problemima. (Ramah 2001).
0 коментара:
Post a Comment