ALARMANTNO!VIŠE OD 500.000 SRBA U SEKTAMA

Reči upozorenja... Zoran Luković, MUP Srbije

Inspektor MUP-a Zoran Luković upozorava da je zbog ekonomske krize delovanje sekti sve opasnije i da u ovom trenutku u Srbiji deluje oko stotinu ovakvih organizacija


U Srbiji je u ovom trenutku aktivno oko 100 različitih verskih sekti, a podaci govore da u njihovom funkcionisanju učestvuje čak pola miliona ljudi, kaže za Press Zoran Luković, inspektor MUP-a i naš vodeći ekspert u ovoj oblasti.

Ekonomska kriza, praćena velikom stopom siromaštva i egzistencijalne ugroženosti, Srbiju je učinila pogodnim prostorom za dodatno širenje organizacija sektnog delovanja, objašnjava Luković. On upozorava da je sektno delovanje sve veće i opasnije, i objašnjava da tu ne spadaju samo grupe ljudi kao verske zajednice, već i pojedinci koji se bave proricanjem, nadrilekarstvom i bilo kojim drugim vidom alternativne pomoći.

Nadrilekari, proroci...

- Slabost ljudi se koristi tako što im se nude instant terapija, sirup terapija, gutljaj nečega ili 20 minuta meditacije, što će ih navodno smiriti, prosvetliti. Sve te ponude zaista deluju atraktivno i optimistički, a činjenica je da naši ljudi ne mogu biti imuni na njih, s obzirom na to da su zaista uzdrmani političkim i ekonomskim turbulencijama. Zato je naše tlo zaista idealno za širenje raznih vrsta organizacija - kaže Luković.

Prema njegovim rečima, sektna metodologija ušla je u rad raznih proroka, vidovnjaka, nadrilekara, što govori da sektu ne mora da predstavlja grupa ljudi, već pojedinac koji se bavi takvim delovanjem.

- Pojedinac može da meditira, veruje u crvene kišobrane ili bilo šta, ali ako on to nudi kao metodu za izlečenje, onda je to sektno delovanje. Zato je važno shvatiti da su sekte multidisciplinarne kategorije i da to nisu samo verske organizacije, niti gomila ljudi - rekao je Luković.

Nastup „lovaca na duše" je umiven i našminkan. Poruke koje emituju kroz razne vrste delovanja usmerene su na najosetljivije grupe ljudi sa komplikovanom životnom problematikom, a neretko i na najmlađi uzrast.

- Ljudi će, navodno, kad uđu u njih biti spaseni ako budu pravedni. Članovi tih organizacija kucaju na vrata usamljenika, dece, nezaposlenih, razvedenih, udovica, staraca, pa čak i hendikepiranih lica, i ubeđuju ih da će u novom svetu, u novom životu, živeti bolje i srećnije. Ima i onih koji vrbuju decu iz prihvatilišta, sirotišta, kampova za izbegla i raseljena lica - naveo je Luković.

Advokat Centra za antropološke studije Miroslav Vasić kaže da je teško opisati profil žrtava, jer sekte vrbuju sve generacije i profile ljudi.

Trenutak slabosti

- Žrtve su raznolike. Tu su ljudi i slabijeg i visokog obrazovanja, vrlo siromašni, ali i imućni. Svako od njih ima neki problem. I svako ima svoju priču. Ključan je taj trenutak slabosti, kada prilaze takvim grupama jer im se nudi rešenje koje na prvi pogled izgleda primamljivo. Zatim polako ulaze u jedan tunel dok ne dođu do lavirinta, kada počinje prava igra - kaže Vasić, i dodaje da dosta žrtava potraži pomoć stručnjaka.

- Kada se žrtva nama obrati za pomoć, u tome pored mene učestvuju i psiholozi, psihijatri, ljudi iz Centra za antropološke studije. Trudimo se sa više aspekata da im pomognemo jer su posledice ozbiljne - objašnjava Vasić.

Psiholog Branka Tišma kaže da su nestabilna vremena uvek uticala na nesigurnost ljudi, na manje međusobno obraćanje i pažnju, pa je s obzirom na to dobrodošla podrška na bilo koji način i od bilo koga.

- Kad imamo potpuno uređeni društveni sistem, onda imate kome u kriznim situacijama da se obratite. U suprotnom, ljudi se poklanjaju svakom ko tu podršku može na bilo koji način da pruži, i u takvim situacijama čovek postaje zavisan od sekte, „Fejsbuka", igara na sreću... - kaže Tišma.

Prema njenim rečima, osetljivu kategoriju predstavljaju srednjoškolci.

- Oni su inače kao kategorija osetljiv uzorak jer su u razvojnom periodu kada najviše lutaju. To je posebno istaknuto u kriznim vremenima, kada mlad čovek traži mogućnost identiteta, a ne nalazi oslonac - rekla je Tišma.

----------------------------------------
Nemamo zakon o sektama
Advokat Miroslav Vasić naglašava da ozbiljan problem predstavlja to što se niko u državi ne bavi problemom sekti. Njime se, naime, bavi samo Centar za antropološke studije (CAS), sastavljen od vrhunskih stručnjaka, lekara, pravnika i sociologa koji se bave sektama.

- CAS je punopravni član Evropske federacije centara za istraživanje i informisanje o sektama i žrtvama sekti, kao i njihovim porodicama i deci. On pruža savetodavnu, medicinsku, psihološku, pravnu i drugu pomoć. Ali mi nemamo zakon o sektama, pa tako ni ova organizacija nema potporu države - rekao je Vasić.

----------------------------------------
grupe sekti
Pseudohrišćanske (evioniti, montanisti, apokrifi, arijci, nestorijanci, gnostici, monofiziti, bogumili, staroverci, baptisti, nazareni, adventisti, Jehovini svedoci, mormoni, pentakostalci, kreacionisti i Božja deca)

Pseudohinduističke i dalekoistočne (transcendentalna meditacija, karma centar, Sai baba, Čandrasvami, Meher baba, Hare Krišna, Falung Gong)

Sinkretističke (rozenkrojceri, Zlatna zora, masoni, iluminati, teozofska društva, Novo doba, Red istočnog hrama, sajentologija, Šinrikjo)

Satanističke sekte (Satanina crkva, slobodni spiritisti, Hram naroda, Belo bratstvo, Loza Davidova, Vrata raja...)

----------------------------------------
fakti
- U enciklopedijama sekta se definiše kao mala grupa istomišljenika koja se odvojila od zvanične religije

-  Sekte svoje članove pridobijaju sugestijom, hipnozom, navodnom edukacijom, meditacijom, jogom...

-  Većina sekti u Srbiji krije se iza imena neke verske zajednice, nevladine organizacije ili udruženja građana

-  Najviše ih je u Vojvodini i centralnoj Srbiji, odnosno Beogradu, među kojima su, pored „modernih", i dalje najzastupljenije satanističke sekte, a zatim Jehovini svedoci

-  Članovi raznih satanističkih grupa skrnave grobove, izvode obrede na grobljima. Nisu isključena samoubistva i ubistva. Žrtvovanje deteta, naročito nerođenog, smatra se najvećim darom Sotoni jer je nevino i čisto

LJ. RAČIĆ




http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4525

Read More »

Osam odsto 16-godišnjaka probalo drogu, najviše marihuanu Video

Tanjug | 13. 05. 2013. - 13:53h | Foto: Reuters |

Mladi u Srbiji imaju sve veći pristup psihoaktivnim supstancama, a istraživanja su pokazala da je osam odsto šesnaestogodišnjaka u toku života probalo drogu, upozorila je danas ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

Sedam odsto učenika je bar jednom probalo marihuanu

Ona je, na svačanom otvaranju tvining projekta EU "Implementacija nacionalne strategije za borbu protiv droga", naglasila da upotreba psihoaktivnih supstanci među šesnaestogodišnjacima ipak nije u porastu i da je niži u odnosu na prosek u 30 evropskih zemalja - koji iznosi 17 odsto.
 
- Najčešće korišćena droga je marihuana i sedam odsto učenika je bar jednom probalo marihuanu, dok je sedative bez preporuke lekara bar jednom tokom života koristilo 10 odsto devojaka i pet odsto mladića u starosnoj dobi od 16 godina - navela je.
 

Ministarka je dodala da se droga najviše koristi u životnom dobi od 25 do 34 godine i istakla da je uloženo dosta napora na lečenju i širenju mreža metadonskih centara.
 
Po njenim rečima, u lečenje je uključen nedovoljan broj intravenskih korisnika i na tome se mora raditi u narednom periodu.
 
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović istakao je da je od svih droga marihuana najviše korišćena i da je u ekspanziji, kao i da je 78 miliona Evropljana od 15 do 64 godine probalo marihuanu.
 
On je naglasio da se u Evropi godišnje zapleni 700 tona konoplje, kao i da je u Srbiji od početka godine povećana zaplena droge svih vrsta u odnosu na isti period prošle godine.
 
Po njegovim rečima, u Srbiji postoji konsenzus oko nulte tolerancije prema drogama.
 
Govoreći o prometu droge kroz Srbiju, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihailović ukazala je da je Srbija zbog svog geostrateškog položaja odlična i za krijumčarenje droge.
 
Procenjuje se, kako je navela, da u Srbiji ima 170.000 užiavaoca droge, kao i da se svega šest odsto njih leči.
 
Šef Delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer podsetio je da je Srbija na ruti trgovine heroinom iz Avganistana i kokainom iz Južne Amerike, koji preko regiona odlaze na tržišta zapadne Evrope, kao i da su poslednjih godina u Srbiji počele da se proizvode marihuana i sintetičke droge.
 
Dežer je ocenio da su, u naporima za suzbijanje narkotika, od ključnog značaja prevencija, koja podrazumeva i upozoravanje mladih na opasnosti i štetnosti droge; jačanje kapaciteta za borbu protiv droge - policije, pravosuđa i drugih organa; kao i regionalna i međunarodna saradnja na tom planu.
 
Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je da je droga jedna od najvećih pretnji društvu i upozorio da ovako složena borba zahteva odgovrajuću strategiju, koja obuhvata sve segmente društva.
 
On je ocenio da je Vlada Srbije svesna ovog zadatka i izrazio je uverenje da će započeti tvining projekat, preko kojeg članice EU pomažu drugim zemljama prenoseći im svoja znanja, iskustva i informacije, znatno doprineti zaštiti zdravlja i društva u Srbiji.
 


 S njegovom ocenom složili su se i Veronika Senjakova, predstavica ambasade Češke u Beogradu, kao i Albert Kern iz nemačkog Ministarstva zdravlja i Jindrih Voboril, koordinator češkog Nacionalnog centra za borbu protiv droga.


http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/382306/Osam-odsto-16godisnjaka-probalo-drogu-najvise-marihuanu

Read More »

Srbija: Tinejdžeri o drogama, alkoholu i seksu

| B92 Alkohol, droga, polno prenosive bolesti - opasnosti su kojima su sve češće i sve više izloženi i tinejdžeri. Porazna statistika jasno ukazuje na nedostatak edukacije.

www.sxc.hu

Prazninu nastalu zbog nepostojanja zdravstvenog obrazovanja u školskom sistemu - popunjavaju radionice i tribine za mlade na kojima se o problemima otvoreno govori.

“Šta mislite na kom kontinentu se najviše pije?” – odgovor većine srednjoškolaca je Rusija.

Kec za znanje iz geografije, pohvala za informisanost.

Srednjoškolci dobro znaju šta je alkohol, samo deset posto njih u Srbiji do sada ga nije probalo.

Kombinovanje žestokih pića, ispijanje, ili opijanje česti su među tinejdžerima u sredini u kojoj retko ko pita za godine kada treba da se popije.

“Nikako grdnja, nikakva pretnja jedini cilj je edukacija. Znamo da, koliko god je edukacije prisutno, da će se alkohol piti ali potrebno je da naučimo te mlade ljude da se odgovorno ponašaju i u pijanstvu. Ne mogu kada se napiju ali mogu pre nego što počnu da piju. Moramo smanjiti posledice koje izazivaju - saobraćajni udesi, tuče, huligansko ponašanje, sve je to najčešće produkt alkoholizma odnosno napitog stanja”, smatra Aleksandar Vujošević, direktor bolnice za bolesti zavisnosti.

Posle alkoholizma, polno prenosive bolesti. O seksualnim odnosima se među srednjoškolcima rado razgovara, ali se među odraslima slabo nalaze pravi sagovornici.

“Zdravstvena edukacija treba da krene što ranije. U što ranije školskom uzrastu. Kada govorimo o polnim bolestima u našoj sredini imamo sve češće mlade koji prvu infekciju dobiju i sa čak 14, 15 godina a generalno se i granica za prvo stupanje u seksualni odnos pomerila. Pre dvasdesetak godina je to bilo sa 18 godina sada je sa 16. A tinejdžeri nemaju dovoljno znanja niti iskustva kako da se zaštite i sačuvaju svoje zdravlje”, smatra Milan Bjekić, dermatovenerolog iz Gradskog zavoda za kožnovenerične bolesti.

Pažnja ne popušta ni dok se priča o drogama, bez uniforme i otvoreno, govori šef odseka za prevenciju narkomanije policijske uprave.

“ Kada dozvolite da neko koristi travu, dune neki džoint ili povuče neku crtu bilo koje praškaste materije koja pripada drogama takođe možete da snosite posledice”, tvrdi on.

Dovoljno veliki da znaju, nedovoljno jaki da ne podlegnu iskušenjima. Mladi najbolje uče kada im se govori jezikom koji razumeju.

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2014&mm=03&nav_id=829863

Read More »

U mreži sektaša

Prvo istraživanje o prisustvu verskih sekti u školama koje je izvršio pedagog Slobodan Malušić, na populaciji đaka sedmog i osmog razreda beogradske osnovne škole "Karađorđe", neposredno pre nego što je veronauka postala sastavni deo osnovnoškolskog kurikuluma, pokazalo je da je od 194 učenika – čak 23 njih odgovore na večna transcedentna pitanja duha potražilo u učenjima nekih satanističkih sekti. Na pitanje – kojoj sekti su se priklonila, hrišćanska deca koja su se po sopstvenom nahođenju "prekrstila" u Satanine podanike, izjavljivali su da su članovi Munove sekte, Crne ruže, Večne duše, Vrata pakla...

Sve nade autora ovog istraživanja da su se deca malo "našalila", raspršene su kada su oni počeli eksplicitno da navode i rituale "njihovih" sekti. Osim toga, iznenađujuće veliki broj mališana – 86 odsto njih, priznao je da je čuo za postojanje verskih sekti. Uz mnogo ograda i biranih reči, autor ovog istraživanja je mališane koje su pristupali "metareligijskom svetu" okarakterisao kao "psihički nestabilnu, emotivno ranjivu i porodično zanemarenu decu" uz dodatak da neka od njih potiču iz razvedenih brakova...
Fenomen verskih sekti ostao je predmet interesovanja ovog pedagoga, koji se danas nalazi na funkciji direktora Osnovne škole "Đuro Daničić" i koji za "Politiku" ističe da sva istraživanja govore da su deca koja najčešće upadaju u "mrežu" verskih sekti najčešće nesrećna, usamljena deca, porodično zanemarena ili zlostavljena deca, koja su prepuštena sama sebi i koja nisu pronašla psihološko "utočište" u društvu vršnjaka. Željni ljubavi i odobravanja, ova deca će se vezati za svakoga ko im "servira" makar i mrvice pažnje...
Stručnjaci kažu da se sva deca u pubertetu nalaze u "psihološkom" sazvežđu blizanaca Poluksa i Kastora, od kojih jedan čezne za samostalnošću i odvajanjem od roditelja, dok drugi uživa u hladu porodičnog stabla. Da li je bekstvo deteta u sektu odraz preterane potrebe za samostalnošću i eksperimentisanjem ili je ovaj čin neverbalna "dijagnoza" porodične klime i bunt protiv vaspitnih metoda roditelja?
"U periodu puberteta, kada većina dece ruši roditelje sa prestola autoriteta i traga za novim idolima, lak plen verskih sekti mogu postati tinejdžeri u čijim porodicama vladaju večiti sukobi ili ’hladni rat’, u kojima roditelji maltretiraju ili zapostavljaju decu i ne obraćaju pažnju na njihove razvojne potrebe i probleme, u kojima caruje alkoholizam ili neka druga bolest zavisnosti ili u kojima ’nedostaje’ jedan od roditelja."
Međutim, važi i obrnuto – "plen" sektaša mogu biti i deca iz "dobrih" kuća, čiji roditelji imaju prevelike zahteve kada je u pitanju njihovo (van)školsko postignuće, zbog čega su ona prinuđena da se svaki dan šetaju po maršruti osnovna škola – muzička škola – časovi tenisa... Drugim rečima, očekivanja roditelja da dete sija i blista na svim poljima može biti veoma frustrirajuće i može motivisati dete da svoje "mesto pod suncem" pronađe u jednom naizgled nezahtevnom okruženju sekte u kojoj ono ima doživljaj da je prihvaćeno i voljeno takvo kakvo jeste. I, konačno, nije redak slučaj da momak ili devojka koji su već članovi neke sekte vrbuju svog partnera i emotivno uslovljavaju nastavak veze članstvom u sekti, objašnjava Slobodan Malušić.
Skicirajući način "regrutacije" novih sledbenika naš sagovornik ističe da sekte obično pošalju svoje "izviđače" u školsko dvorište kako bi osmotrili koja deca beže sa časova, imaju lošiji školski uspeh, poremećene odnose sa vršnjacima ili pokazuju sklonost ka nekim porocima, kao što su pušenje, droga, kocka... A na pitanje – da li su deca sa slabijim školskim uspehom lakši "plen" sektaša, Slobodan Malušić odgovara da bi se takav zaključak mogao izvesti iz činjenice da ova deca, nasuprot boljim đacima, imaju više slobodnog vremena koje ne ispunjavaju kreativnim aktivnostima, već "gluvare", manje su zaokupljeni obavezama, nisu ambiciozni i nemaju čvrst cilj kome teže. Zbog toga na njih i "ciljaju" misionari sekti i kultova, nudeći im "spasonosno rešenje" za većinu nevolja koje su ih snašle – za slab uspeh u školi, nizak ugled u društvu vršnjaka, probleme sa roditeljima... 
Kako prepoznati dete koje se uplelo u mrežu neke verske sekte?
"Roditelji bi trebalo da se zabrinu i nešto preduzmu ako njihova deca naglo i bez objašnjenja promene način života, pronađu nove prijatelje, ali odbijaju da porodicu upoznaju sa njima, uvek u isto vreme izlaze iz kuće, bez objašnjenja kuda idu i kad će se vratiti, usvajaju nov način oblačenja, psihički se isključuju iz događanja u porodici i na sve roditeljske pokušaje da sa njima povedu razgovor imaju običaj da kažu: "Vi ste svoju biološku dužnost ispunili, ja imam pravo da biram svoj put i imam pravo da pronađem svoje Ja". Naime, to je stav koji usađuju sve sekte. Međutim, najveći problem nastaje kada liberalno orijentisani roditelji sve ove promene u ponašanju pripišu pubertetu i odmahuju rukom u stilu "proći će ga bubice". Kada shvate da promene u ponašanju ne izazivaju "tinejdžerske bubice", već gurui neke sekte, obično je kasno za reakciju. 
Na pitanje – kojim se verskim sektama deca najčešće priključuju, on odgovara da su školarcima, na žalost, najzanimljiviji satanisti – njihovi rituali su često ekstremni i puni "scenskih efekata" koji se viđaju na filmovima i to je veoma fascinirajuće za tinejdžere koji su orijentisani na površinsko posmatranje pojava i zaslepljeni spoljnim efektima pojava. Osim toga, klinci u pubertetu najčešće su puni revolta, bunta i besa a kroz agresivne rituale satanističkih sekti oni pročišćavaju svoju negativnu energiju.
--------------------------------------------------------------------------
Uticaj sekti na mentalno zdravlje sledbenika
Iako se u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti pripadnost verskoj sekti ne tretira kao bolest zavisnosti, stručnjaci koji izučavaju dejstvo verskih sekti na psihu njenih sledbenika objašnjavaju da gurui raznim mentalnim manipulacijama kod svojih sledbenika izazivaju psihičku, fizičku i socijalnu zavisnost od sekte. Kod nekih sekti proces destrukcije ličnosti veoma je ubrzan i drastičan – poznato je, na primer, da satanističke sekte, posebno u fazi inicijacije, svojim sledbenicima u početku besplatno daju marihuanu, ekstazi ili heroin.
Ispitujući mentalni status 353 pripadnika verske sekte psihijatri Konvej i Zigelman dijagnostikovali su depresivnost u dve trećine slučajeva, usamljenost u 68 odsto slučajeva, strahove i osećanje krivice u polovini slučajeva, a noćne more imalo je 60 odsto sledbenika. Skoro svaki drugi pripadnik sekte nije mogao da se oslobodi mantranja i meditiranja. Seksualno zlostavljanje od strane gurua registrovano je u 60 odsto slučajeva sekte Božja deca.
Psihijatri Langom i Čembers su istraživali dejstvo sekti na duševno zdravlje 3308 bivših pripadnika 101 sekte i dijagnostikovali osećanje straha kod 83 odsto sledbenika. Kod više od polovine njih dijagnostikovano je beznađe, pad samopoštovanja, depresivnost, bespomoćnost i osećanje krivice uz poremećaj stanja svesti. Posle izlaska iz sekte, više od 70 odsto žrtava primalo je medicinsko-psihijatrijsku pomoć.

Read More »

ISPOVEST BIVŠEG SEKTAŠA

KAKO sam "upao" u sektu - pita se sada 48- -godišnji Radiša Ivkovic iz Beograda? - Na moju veliku žalost, ja sam bukvalno "upao" u Pentekostnu crkvu. To je počelo ovako: Na jednoj sedeljci, krajem 1995. godine, kod mog prijatelja Dejana, razgovaralo se o svemu, a najviše o politici.
Baš tih dana bio je potpisan Dejtonski sporazum i svako je to, na svoj način, komentarisao. Jedan komentar je bio u stilu: "Tako je to, kada smo mi Srbi postali duhovno slabi i bezbožni, pa nije ni čudo što nam se ovakve istorijske nedaće dogadaju". U jednom trenutku u razgovor se umešao, do tada ćutljivi, Sveta i vrlo elokventno branio svoje stavove citirajući Sveto pismo.
Moram da priznam da me je te večeri, u tom trenutku, taj govor zaista impresionirao. Ali, odjednom, naš domaćin Dejan kvari utisak koji je ostavio njegov prethodnik, rečima: "Dosta je Sveto, nemoj da ovde vrbuješ ljude i prevodiš ih u svoju sektu! Ti dobro znaš da mi imamo svoju Crkvu i svoju pravoslavnu veru!"
Moram da priznam da su te večeri moje simpatije bile na strani ovog neobičnog gosta. Odmah sam upitao Dejana ko je Sveta i zašto je bio tako grub prema njemu. Dejan mi je odgovorio da je to njegov kolega sa fakulteta, koji je, inače, revnosni pripadnik Pentekostne crkve. Bio je grub, kaže, jer je postao izuzetno napadan u propagiranju svoje verske zablude, a on to u svom domu neće dozvoliti jer je to bogohuljenje.

OTIŠAO sam kuci razmišljajući usput sve vreme o Svetinom nastupu i Dejanovim rečima. Sveta me je fascinirao svojim znanjem, a opet, s druge strane, i Dejan je bio u pravu govoreći da mi imamo svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. I zato sam odmah sutradan otišao u jedan poznati pravoslavni hram sa velikom željom da pronadjem nekog sveštenika koji bi mogao da mi odgovori na mnoga značajna pitanja vezana za našu veru. Nažalost, nisam pronašao ni jednog sveštenika jer su bili zauzeti u parohiji. To me je razljutilo. Okrenuo sam se i otišao.
Iz ljutnje, ili iz inata, otišao sam na adresu pentekostalaca, koju mi je sinoć došapnuo Sveta. Bilo je to na prelepoj lokaciji, u samom centru Beograda, Simina 8, a na ulazu je pisalo "hram Sv. trojice". Ušao sam unutra i zaprepastio se koliko je zgrada velika. Pitao sam gde mogu da pronadjem Svetu, pa mi je ljubazni N.N. rekao da udjem u jednu oveću prostoriju i da ga tu sačekam, a on će ga, već, obavestiti. Sveta je došao nasmejan, rukovao se i rekao mi "da se raduje novopridošlom hrišćaninu koji je spoznao istinu i samim tim pronašao pravu Crkvu". Ljubazno me je zasuo hrpom časopisa i brošura, koje su bile besplatne i sugerisao mi da ih proučim.
Kao da sam se opio i izgubio moć zdravog rasudjivanja. Kod kuće sam pročitao celokupni materijal i došao do zaključka da su pentekostalci jedina prava vera, a da svi ostali, a najviše Srpska pravoslavna crkva, plivaju u zabludama. Pošto sam sada bio na "pravom putu" jedva sam docekao sledeći dan da se ponovo vidim sa Svetom.
Preneo sam mu svoje pozitivne utiske o Pentekostnoj crkvi, a Sveta se vidno obradovao.
- Znao sam - kaže - da ceš ti znati šta je "pravo". Prepoznao sam to još one večeri, jer ti znaš šta hoceš, za razliku od Dejana. - Nije bilo razloga da sada poteže svoj sukob sa Dejanom, ali sam mislio da je to ljudski i da se može i razumeti i oprostiti.
Mnogo značajnije je bilo slušati njegovo tumačenje Biblije, istorijskih i aktuelnih dogadjaja. Govorio je u pravom verskom zanosu i vrlo često je u negativnom kontekstu pominjao SPC. Ja sam mu priznao svoje razočaranje u SPC, jer nedavno nisam našao sveštenika u hramu, a on kao da je samo to čekao, otpočeo je priču, bolje reći napad na SPC. Ja sam tada toliko bio zaslepljen njegovom rečitošcu i sugestibilnošću, da nisam ni primetio da je on mnogo više pričao protiv srpskog naroda i SPC, nego o Hristu i hrišćanstvu.

Opasna zamka

NEKOLIKO meseci kasnije pozvao me je telefonom Dejan i izgrdio me zašto mu nisam javio da sam se preselio i da sam promenio broj telefona. Vrlo oštro mi je prebacio i da sam zanemario svoje roditelje, koji su mu se, u medjuvremenu, javljali jako zabrinuti.
- Pravi je verski fanatik koji ne želi da shvati pravu istinu, iako je ona očigledna - zaključio je Sveta optužujuci Dejana. Pozvao me je na večernje predavanje u tom hramu, koje je trebalo da održi gost iz SAD, koji će nam pomoći da upoznamo Svetog duha. Predavanje je bilo katastrofalno!
Predavač je napadao i omalovažavao sve što je srpsko i pravoslavno, i ja, kao da sam se probudio iz nekog sna, tek sada sam postao svestan toga i kritički sam posmatrao fanatičnu grupu "vernika" u hramu u hipnotičkom transu. Te večeri sam iz hrama u Siminoj 8 izašao u užasnom raspoloženju.
Sve više sam počeo da shvatam da sam upao u opasnu zamku, koja sa iskrenom verom u Boga nema mnogo veze. Shvatio sam da mi je pravi prijatelj bio Dejan, koji me je upozoravao pravovremeno i iskreno da ću zastraniti od svoje vere. Konačno sam, ipak, smogao snage da pozovom Dejana i zamolio ga da porazgovaramo. Sreli smo se i razgovarali satima. Ali, ja i dalje nisam znao kako da pronadem sebe u pravoj veri.
Dejan me je pozvao da sutra, tj. u subotu, podjem na jedno predavanje u hram sv. Aleksandra Nevskog o svetom Vladiki Nikolaju Velimirovicu i pravoslavnom patriotizmu, koje je održao gospodin Nebojša Krstić.
Jednom rečju, te večeri sam, u najpozitivnijem smislu, bio iznenadjen živom rečitošću i ogromnim značenjem gospodina Krstića. On je dva i po sata govorio reči istine o svojoj veri i o našem duhovnom i istorijskom idenitetu. Dejan me je posle predavanja predstavio predavaču, a ja nisam mogao da izdržim, nego sam ga odmah zamolio da porazgovaram sa njim o onome što me muci.
Iako umoran, gospodin Krstić je ljubazno prihvatio da razgovara sa mnom o svim mojim duhovnim nedoumicama. Razgovor je okončao tako što mi je preporučio da obavezno potražim sveštenički savet od starešine crkve Sv. Aleksandar Nevski. Starešina me je primio očinski, iz prave ljubavi kao zabludelog sina i izveo me na pravi, hrišćanski put. Bogu hvala što mi je poslao Dejana, Nebojšu Krstića i oca Ljubu Petrovića. Bez njih ja bih sigurno bio u kaljugi pentekostalne jeresi - zaključuje Radiša Ivković.

Grube optužbe

NEKOLIKO dana kasnije, u Pentekostnoj crkvi susrećem Svetu i ispričam mu šta sam razgovarao sa Dejanom. Sveta je, za mene, tada neočekivano reagovao. Grdio je Dejana da je srpski nacionalista i pravoslavni fundamentalista, netolerantan prema drugim nacijama i religijama. Pokušao sam da odbranim svog prijatelja jer sam ga dugo poznavao i rekao da je on, možda, grub, jer uvek kaže ono što misli, ali da nije ni nacionalista ni fundamentalista.


Izvor: forum.burek.com/ispovest-bivseg-sektasa-t6549.wap2.html

Read More »

Sekte i mladi

• 
• 
• 
• 
• 

Uvod
Fenomen sekti je višedimenzionalan i kao takav ulazi u područje istraživanja mnogih nauka, prvenstveno sociologije, socijalne patologije, prava itd. Autori koji se bave sektama ukazuju da su ove verske zajednice nastale duboko u istoriji ljudskog društva kao posledica suprotnih shvatanja koje se u tadašnjem društvu smatralo neprikoslovenim i jedino ispravnim. Primera ima napretek, indikativan je slučaj budizma koji se ‘’već u drugom veku svog postojanja raspao u osamnaest sekti od kojih je svaka polagala pravo da je prvobitna vera’’. I u drugim religijama situacija nije ništa bolja, u judaizmu takodje postoje sekte koje su u isto vreme zastupale i odredjene političke interese (fariseji). S druge strane ni rano hrišćanstvo nije bilo imuno od pojave ove ‘’jeresi’’, što se najbolje spočitava u Otkrovenju Jovana Bogoslova u kome se naglašavaju sledeće sekte i lažni poroci: ‘’Nikolinci u Efesu, sledbenici lažnog poroka Vaalama u Pergamu’’ i drugi. Sam razvoj hrišćanske crkve doveo je do usložnjavanja i povećavanja broja sekti koje su najčešće uzimale jedan deo iz zvaničnog verskog učenja i tumačile ga na sebi svojstven način, čak i posle raskola na zapadnu (rimokatoličku) i istočnu (vaseljensku) crkvu. Naročito je nastanak protestantizma doveo do pojave velikog broja sekti. Ovaj pokret je doveo do velikih uticaja ne samo na hrišćansku religiju, već i na društvene i političke prilike toga doba. Ovde treba naglasiti protestantsko shvatanje rada koje zahteva od vernika da se potpuno posvete radu jer ”najviše razloga da veruju imaju oni vernici koji predano rade”. Protesttantizam je isticao da je najpodesnije sredstvo za sopstveno spasenje neumoran rad vernika. Naime, po protestantskom shvatanju vršenje ovog poziva smatrano je kao etička dužnost svakog vernika. Zato se smatra da su shvatanje rada koje su razvili Luter i Kalvin kao protestantska etika predstavljala ideološku osnovu kapitalizma. Ovakvo gledište je izložio Maks Weber u delu ”Duh kapitalizma i protestantska etika”.

Prema nekim podacima emintnih organizacija koje se bave izučavanjem sekti u svetu ima preko 250 miliona protestanata, najviše u SAD, gde, između ostalog, postoji najveći broj ovih verskih zajednica.(preko 2000 sekti).
Na ovom mestu treba reći da i pravoslavna crkva zna za stvaranje sekti koje nisu posledica protestantizma. Naročito je zanimljiv slučaj Ruske pravoslavne crkve pod čijim okriljem nastaje veliki broj sekti. Posebno treba naglasiti ”Novo sektaštvo”. Novo sektaštvo kako ga naziva ruski pisac M. Epštein jeste religiozno – filozofski pogled na svet u Rusiji krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka, dakle u vreme vladavine KP.

Te sekte su odlikovale sredinu prestolničke inteligencije mada se nisu odnosile samo na nju. U tom kontekstu treba se osloniti na mišljenje istaknutog proučavalaca ruskog sektaštva A. C. Prugavina koji je još početkom 20 veka uočio socijalna pomeranja u okvirima ruskog sektaštva kada su u prvi plan izbili obrazovani slojevi. ”Kod nas je rasprostranjeno mišljenje da je religiozno sektaštvo isključivo odlika zaostale i zatucane mase i da razne religiozne sekte opstaju samo u pauperizovanim sredinama sela odnosno grada. To uopšte ne odgovara pravom stanju stvari. Od najstarijih vremena religiozna shvatanja čine karakterističnu odliku ruskog sektaštva i to ne samo nižeg sloja tj. Seljaštva iradništva, nego i srednjih intelektualnih, gradjanskih, slojeva baš kao i visokih aristokratskih krugova…Sada se u svojstvu sledbenika raznih sekti sve češće javljaju visoko obrazovani intelektualci koji zadobivaju sve značajniju ulogu u svetu sektaštva. Uz njihovo učešće niču i nova religiozna učenja,m nove sekte organizovane u posebne zajednice svojih priverženika”. Intelektualna osnova sektaštva došla je do izražaja nakon pola veka ideološke diktature koja je ruskoj (pravoslavnoj) kulturi dala još spekulativniji i dogmatičniji karakter. Posledica ovakvog stanja stvari jeste nastanak velikog broja sekti.
Nagli prodor sekti sredinom 20 veka jeste odraz prilika u društvu zapadne hemisfere, odakle se ove zajednice proširuju na ostale delove vaseljene, naročito u zemljama jugoistočne Evrope, zemlje koje se nalaze u procesu tranzicije. To samo pokkazuje da su one idealno tlo za procvat ovih verskih zajednica. Ova tendencija naglog porasta sekti u zemljama koje se nalaze u procesu tranzicije donekle je razumljiva budući da je zemmlje u tranziciji zahvatila društveno – ekonomska kriza, a došlo je i do poremećaja sistema vrednosti.

Sekte su naišle na veliki otpor zvaničnih crkava koje ih odbacuju i osudjuju, istovremeno ih etiketirajući kao opasnost koja preti da uništi duhovno biće savremenog čoveka. U tom kontekstu društvo, društvene institucije i pojedinci su pozvani da reaguju na više načina. Konsekvense tog reagovanja nalazimo u formiranju raznih saveta roditelja za odbranu dece, a posebno su intereesantne grupe za deprogramiranje koje su izazvale velike polemike u stručnoj javnosti. Naime, smatra se da su ”članovi jedne sekte programirani poput kompjutera pa ih stoga treba deprogramirati. Suština deprogramiranja je u primeni niza terapeutskih metoda kako bi se programirane osobe na neki način integrisale u društvo, no to je samo jedna strana medalje. Druga strana nedvosmisleno upućuje da je deprogramiranje ”naličje ispiranja mozga” te je kao takvo naišlo na oštru osudu javnosti. Opravdanost takvog odnnosa prema deprogramiranju najbolje se može videti u slučaju deprogramiranja koji je vodio M Faires 1985god, gde se ništa ne kaže o operaciji ”konverzije na svetovno” koju je morao podneti bivši adept sekte jer sredstva uveravanja i preobraćanja niu ništa manje nasilna i opuštajuća od onih kroz koje treba proći kandidat za članstvo u novu sektu” Ova kritika deprogramiranja upućuje na činjenicu da je ova tehnika sada viđena kao povreda prava pojedinaca na religioznu slobodu i stoga se pokušavaju određene pravne inicijative.

Sekte su anacionalno orijentisane i primaju u svoje redove pripadnike svih nacionalnosti. Medjutim, preko seti je mogućća odredjena indoktrinacija, naročito, omaldinske populacije, populacije koja se nalazu u prelanom dobu (tzv. period adolescencije) iz detinjstva u zrelo doba. Ono što je zanimljivo kada je reč o ovoj populaciji jeste da ti mladi ljudi nisu više deca ali ni odrasle osobe, pred njima stoje izazovi odraslog doba na koje oni nisu uvek u mogućnosti da daju odgovor.
Bez obzira na sve ovo je period socijalnog sazrevanja, neravnoteže, emocionalnih stresova kao i traženja identiteta, te je doista moguća indoktrinacija. Zapravo, pripadnici ove populacije žive u vremenu izlaza iz jednog sistema vrednosti, pa u vremenu verske , društvene i političke dezorijentacije i netolerancije postavljaju sebi pitanje ”Ko sam Ja”, tražeći sopstveni identitet. Sekte im, sa druge strane, nude svu pažnju, ljubav i ”pravu istinu” nastojeći da izazovu interesovanje mladih ljudi.

Dalje, mladi ljudi imaju osećaj usamljenosti i otudjenja od porodice, škole i društva u celini, a sekte takvom čoveku nude ljudsku toplinu, pažnju i podršku te zbog toga valja podrobnije ispitati kakvu sliku imaju mladi ljudi o sektama, budući da su ove verske zajednice za njih velika nepoznanica. Usled jake medijske propaggande se sekte se posmatraju kao destruktivne jer ” u sektama se nalaze duševno bolesne osobe potrebne lječničke skrbi. Destructive cultism može biti definirana kao sindrom koji u sebi sabira skup sindroma: promijenu u ponašanju, gubitak osobna identiteta, prekid školovanja, odlaženje od društva itd. Zato je moguće govoriti o društvenoj patologiji. Sociološka istraživanja koje je vodio M. Galanter pokazala su primjerice da je 30 članova pokreta Ujedinjene crkve zatražilo pomoć psihijatra, a 6 članova je boravilo u bolnici”. Dakle, u sadašnjem vremenu na sekte se gleda u jednoj pretežno negativnoj konotaciji pa je tako i zvanično počeo ”lov na veštice”, u našoj varijanti na sekte koje su krive za katastrofalno stanje psihofizičkog i duhovnog života omladinskle populacije. A kad dodje do lova, lovci oslobodjeni svake odgovornosti istrebljuju sve ono što po njihovim kriterijumima nije naše tj. Nema korena u našoj duhovnoj tradiciji, a može da donese i jeftine političke poene. Medjutim, odredjeni kultovi i sekte doprinose stvaranju takve slike o njima, jer ”kolektivno samoubistvo stotine zaluđenih pripadnika slijedbe Hram Naroda, kao i drugi skandali spektakularno su potkopali pretpostavku o bolesnoj religioznosti privrženika novih zajednica”.

Iz tog razloga pokušaću da prikažem određene sekte i kultove, njihove karateristike kako u pogledu učenja tako i u pogledu strukture, njihovog položaja i uticaja na omladinsku populaciju.
Objavljeno od Branko Milic dana Siječanj 12, 2013
http://tacno.net/kultura/sekte-i-mladi/

Read More »

Razgovor sa kapetanom policije Zoranom Lukovićem

Organizovano zlo – Sekte

Najnovija nemila dešavanja u Novom Sadu bila su povod za razgovor sa kapetanom Zoranom Lukovićem čije je primarno zanimanje borba protiv sekti. Za ''Pravoslavlje'' gospodin Luković govori o sektama, njihovoj organizaciji, ozbiljnosti i savetuje kako se zaštititi od ovog organizovanog zla.
Gospodine Lukoviću, možete li za ''Pravoslavlje'' objasniti šta je sekta i koja su osnovna obeležja tih socijalnih grupa? Po čemu možemo prepoznati sektu?
- Da ne bismo komplikovali, da bismo bili jednostavniji, poslužićemo se najnovijom definicijom koja se trenutno eksploatiše u krugovima Evrope, kako ove sa Zapada, tako i ove sa Istoka: sekta je svaka socijalna grupa koja, bez obzira na način registracije, formu organizovanja i broj članova, vrši prevarnu zloupotrebu, znanje, neznanje ili situaciju slabosti pojedinaca izazivajući kod njih fizičke ili psihičke posledice. Znači, sekte iskorišćavaju nečije neznanje, bolest, slabost, usamljenost, starost, mladost itd. I u tome je njihova opasnost koju je Evropa primetila i na osnovu toga proširila i svoje krivično zakonodavstvo uvodeći krivično delo mentalne manipulacije, da bi verska prava i slobode, koja su tamo zagarantovana, Ustavom ograničila: da verska prava i slobode služe, a da ne štete. Znači, da služe onima koji veruju u to u šta veruju, ali da ne štete nekima koji ulaze u sve te stvari. Prepoznavanje sekti je vrlo teško, zato što je to tiha, jedna nevidljiva pojava. Ona nema mnogo spoljnih obeležja. Sektaši daju velika obećanja onima koji ulaze u razgovor sa njima. Radi se to na različite načine, ali ono što je zajedničko za sve to je laskanje onoj zoni za koju se pretpostavlja da je osetljiva.


Kako oni znaju koja je to osetljiva zona? Jesu li pripadnici sekti dobri psiholozi? Na koji način prilaze ljudima?
- Zato što imate i kod njih hijerarhiju: od običnih misionara koji dele letke do onih koji ulaze u duboke razgovore. Znači, normalno je da neka družina koja je dobro osmotrila jednu zgradu i procenila da tamo ima staraca, neće poslati neke početnike. Početnici će da odu da vide da li u toj zgradi ima, i koliko ima, usamljenih staraca, a onda će doći iskusniji koji će prići njima i istaći njihovu tešku situaciju, materijalnu, sa lekovima itd, a cilj je da se izmami ugovor o doživotnom izdržavanju; mladom čoveku će se obećati kurs u inostranstvu, usavršavanje, strani jezik, škola borilačkih veština itd. Svakom se nudi ono što je primereno njegovom godištu. Svaki mladi čovek voli da mu se istakne neka osobenost, neka posebnost. Svaki mladi čovek se bori za afirmaciju, da ima neki svoj lični znak, predznak, po čemu će biti prepoznatljiv - i oni ka tome idu. Oni su dobri psiholozi i timovi psihologa, psihijatara u vrhu njihove piramide osmišljavaju program. Sekte su ozbiljne organizacije. U svetu se sekte ozbiljno shvataju - to su, u krajnjoj liniji, lobi grupe. Na način na koji rade lobi grupe, tako rade i sektaši. U svojim okvirima, ako su međunarodne, one se bave najvišim oblastima nauke - eksperimentima na mozgu, genetskim inženjeringom, trgovinom ljudskih organa. Imamo tu i prostituciju i trgovinu belim robljem, čak su zabeleženi slučajevi trgovine oružjem i drogom, a u poslednje vreme se radi na psihi, na ispitivanjima onog dela nauke koji je neistražen - to je ljudska psiha.

Našim zakonom nije regulisan status sekte. Šta se da učiniti po tom pitanju i kako primorati državu da reaguje?
- Nema specifikuma u tom smislu. Znači, mi imamo krivično delo, biće krivično delo i ukoliko ga neko uradi, taj odgovara po pravilima, odnosno po sankciji tog krivičnog dela. Ne treba da se otežava ničija situacija ako je pripadnik sekte, ali treba uvesti jedan specifikum za njih zbog toga što imamo druge stvari vezane za društvenu opasnost. Vidite, kad neko uradi krivično delo to je gotova stvar i svako odgovara - fudbaler, košarkaš, sektaš, umetnik, policajac. Međutim, mi imamo druge vidove društvene opasnosti. Mi imamo oduzimanje imovine, mi imamo rasturene porodice, mi imamo decu bez jednog roditelja ili decu gde su oba roditelja u sekti i gde to dete uopšte nema socijalni sadržaj kao što imaju njegovi vršnjaci, nego sve što mu je ostalo to su sadržaji sekte. Psihu i svoje psihičke i mentalne kapacitete, potencijale, posvete samo sekti, u krajnjoj liniji to se i finansijski i vaspitno i pedagoški odražava na tu decu i ta deca su bez zaštite. Oni su u stanju da u tom fanatizmu prepišu i imovinu sekti, onda imamo brojna samoubistva koja su urađena na različite načine. Sve su to vidovi društvene opasnosti koji nisu u krivičnom zakonu i zato treba o tome da se razgovara: dajte da vidimo šta je to, dajte da to nazovemo prekršajem, dajte da vidimo kakve su to meditacije autentične i pripadaju dalekoistočnoj religiji, da li svaki šloser može da vrši meditaciju, da li svaka frizerka, osim što frizira, može da vodi kurs joge. To su izmenjena stanja svesti u kojima čoveku može da proradi neki psihopatološki potencijal i da dovede do duševnog oboljenja. Oni mnogo toga rade na preoblikovanju naše svesti i na dovođenje samih sledbenika u stanje sužene svesti.

Koliko je registrovanih sekti u našoj zemlji, koje su najmasovnije? Možete li navesti njihove osnovne karakteristike?
- Registrovanih zajednica ima oko 60-tak. One koje mi podvodimo pod pojam sekti, same za sebe ne kažu da su sekte. Nijedna grupacija sebe ne zove sektom tako da možemo reći da tih grupa ima i 300 i 400. Koliko ima samo pojedinaca koji se pojedinačno bave spiritizmom, hiromantijom, aeromantijom, astrologijom, astromagijom, belih, crnih vračeva, vidovnjaka…
U čemu je tu najveća opasnost? Današnji astrolozi se pojavljuju na televiziji. Kažu: „Narkoman se ne stvara, narkoman se rađa. Roditelji, ukoliko želite da saznate da li je vaše dete u rizičnoj grupi, obratite se astrologu. 50 evra košta jedna natalna karta“. Neudatim ženama kažu: „Vaš muž će voziti avion, pre bih rekao paraglajder“. Tako da to ide od smešnih, tragikomičnih prognoza pa do nečeg što moramo uzeti za ozbiljno - kad neko kaže da može da proceni da li će nečije dete biti u rizičnoj grupi za narkomane. To je perfidan način za uzimanje novca i to sve ide preko naših televizija, medija! Tako se trajno ruši prag tolerancije između vere i praznoverja, između Crkve i sekte, između zloverja i praznoverja i istinske duhovnosti.

Kako zaštititi ljude od sekti? Šta činiti, s obzirom na to da su današnji ljudi naviknuti na medije, a vidimo da se tako vrši najveća manipulacija?
- Najviše znanjem. Ljudi ne znaju mnogo, jer se celim problemom bavimo kampanjski. Treba o tome znati. Pristup temi u svetu je interdisciplinaran. Ne može ni policija sama. Ni u jednoj zemlji, ni na Zapadu, ni na Istoku, nije Crkva ta koja je presudna u borbi protiv sekti, već je presudna pre svega država. To su jake kompanije, to su lobi grupe, a surogati koji se kod nas dešavaju ne moraju da budu opasni po prvu generaciju slušalaca, odnosno gledalaca, ali su već za drugu i treću opasni. Mi ćemo se jednog dana vratiti paganizmu, počećemo da verujemo u veštice, u talismane, u dlanove, u pasulj, u zečiju šapu, jer nažalost kod nas se strahovito meša vera i sujeverje. Tako imate kod nas ljude koji sebe smatraju vernicima a paralelno gledaju liniju života, šta im je zapisano na ruci. Znate li koliko je to fatalno, fatalistički - on je vernik, on je otvorio dušu ka Svevišnjem i on smatra da Božjom promisli radi to što radi, a onda mu dajte neki fatalistički put koji ga čeka u životu i sve što mu se dešava smatra sudbinski predodređenim. I on počinje da se plaši, dolazi do strahova, dolazi do slabosti. Umesto da vernik bude jak i jači jer se pričestio, jer se pomolio Bogu, zapalio sveću, živi Liturgijski i veruje, mi imamo vernike koji su nestrpljivi. Nije problem u životu iskušenje iz kog on treba da izađe jači, nego sudbinska neminovnost koja njega pogađa i zaista tu ima razlike. Treba raditi dobro, po savesti. I ako se nešto desi, to je samo iskušenje, provera moje savesti. I ja sam mnogo mirniji i jači - slabiji je onaj koji čeka udar sudbine. Zato je opasna magija. Čovekovo je da radi, da se moli Bogu i Bog da mu pomogne, a ne da mu se stvari u životu dešavaju po nekoj hokus-pokus naredbi. Jer duševno se oboli samo jednom u životu. To nije grip. Mislim, posle toga može da se leči, zaleči, ali stalno živimo sa tim.
Kod crnomagijaša, okultista, ezoteričara, sektaša, sve izgleda matematički, tako da oni čak znaju kad će Gospod drugi put da dođe. Istočnjaci izopačeno koriste učenja Frojda i Junga i kažu da je svet ono što sanjamo a ne ono što vidimo. Dolazi do paralelnih svetova, šizofrenije - svet koji živi, sektaš tumači meditativnim svetom. Umesto san da bude odraz života koji živimo, kao što jeste zdravo, naučno dokazano i preporučljivo, meditacija, alfa-stanje polusna dođe kao primarno, a običan život kao refleks onoga što se meditiralo.

Sekte često pokušavaju da privuku decu. Šta treba savetovati najmlađima i kako ih štititi?
- Oni računaju na dečju radoznalost. Zato su deca uvek u rukama pedagoga, roditelja... Puštati decu samu, to je neodgovorno. Ponuda je uvek primerena godištu. Oni neće odmah govoriti o veri, nego: dođi da se igraš, imamo loptu, igračke, lepe kasete... Oni se ne legitimišu ponudom. Treba reći deci da ne uzimaju ništa od nepoznatih ljudi. Veliki problem su, takođe, mlađi punoletnici od 14 do 18 godina - puni su afirmacije, želje za samostalnošću i njih treba upozoriti na sve te stvari.

Mislite li da bi državni zakon kojim bi sekte bile zabranjene i kažnjavane uspeo da suzbije njihov rad?
- Uvek postoji krivično delo ubistva, silovanja, krađe, ali to se i dalje dešava, kao i trgovina drogom. I zbog toga je prevencija uvek postojala u kriminalistici i pravosuđu. Vrlo je bitno da država artikuliše normativno svoj stav modifikacijom već postojećih krivičnih dela, uvođenjem novih krivičnih dela, pravnom zabranom registrovanja nekih organizacija. Bitno je da država da svoj stav. Zašto je to bitno? Bitno je zato što bismo sačuvali naciju od društvenih opasnosti koje nisu krivično delo. Mi ako zakonom pooštrimo delovanja nadrilekara, proroka itd. oslobodiće se profesori univerziteta koji zbog ljudskih prava i sloboda ne mogu da govore, oni će moći slobodnije da pričaju i preveniraćemo ulaske u sve te stvari. Koliko grobalja je oštećeno u poslednjih godinu dana? Treba uvesti krivično delo narušavanja javnog reda i mira, ali kvalifikovano za verski objekat, kaznu za nestručne lekare, mentalnu manipulaciju, treba doneti zakon o verskim zajednicama i udruženjima građana, jer sve te neformalne grupe jesu sekte ako rade sektaške poslove.
n U ovom trenutku najviše pažnje svakako privlače satanisti koji prete žrtvovanjem 12-togodišnjeg deteta u Novom Sadu. Treba li ozbiljno shvatati njihova upozorenja?
- Aktuelna situacija u Novom Sadu treba da se shvati ozbiljno, ali ne panično. Isključujem mogućnost da se desi crna misa na način na koji je to artikulisano u pretećem pismu, ali niko ne može da isključi da se neka crna misa desi u nekom podrumu, kući ili stanu u Novom Sadu.
Razgovor vodila Violeta Vučetić

Izvor: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/901/tekst/organizovano-zlo-sekte/print/lat

Read More »

Sekte kao bolest zavisnosti

Vodeći stručnjak na tom polju je Slađan Mijaljević, predsjednik Udruženja za borbu protiv sekti "Istina". Iz razgovora, kojeg je s njim vodila Lubica Z. Tomić (objavljen u beogradskoj "Politici" pod naslovom "Sekte kao bolest zavisnosti", v.

http://www.politika.rs/ilustro/2539/3.htm, 6.11.2011.)

Interesovanje za dejstvo sekti na našim prostorima obično naglo poraste posle nekog nemilog događaja, kao što je ovog puta bio sumanuti zločin u Novim Banovcima, o kojem smo pisali u prošlom broju, ali sa psihijatrijskog aspekta. Da li je pozadina ovog zločina dejstvo neke satanističke sekte ili ne, još nije zvanično potvrđeno, ali je činjenica da se o sektama poslednje dva nedelje masovno piše, kao i da je strah od sekti među našim građanima porastao. To je ovih dana primetio i Slađan Mijaljević, predsednik Udruženja građana za borbu protiv sekti „Istina“. Na vrata njegove kancelarije, u crkvenom domu crkve Aleksandar Nevski na Dorćolu, za samo deset dana zakucalo je i pomoć zatražilo tridesetak porodica, a još desetak je zvalo telefonom da se raspita. Poređenja radi, prosečno za godinu dana kroz ovu kancelariju prođe oko 100 ljudi koji traže pomoć za sebe ili svoje najbliže.
Koji su razlozi pojave sekti u jednoj razvijenoj državi?

- Do pojave sekti dovode prirodna kretanja u razvoju stanovništva zemalja, a to su globalizacija, nauka, tehnologija, industrija i određena htenja ljudi da saznaju što više. U toj brzini života se nude instant rešenja za mnoge probleme. Ljudi nasedaju mnogim pričama i ulaze u određene organizacije koje kasnije bivaju destruktivne po njih. Postoji i neprirodan tok koji vode određene službe, među kojima obaveštajne, koje koriste rad sekti kao duhovni rat u nastojanju da porobe neku teritoriju.

Kada su se pojavile prve sekte u Srbiji?
- Sekte u Srbiji ne postoje od juče, već decenijama, a prvu knjigu o sektama napisao je pokojni profesor Lazar Milin 1959. godine.

Čini se da je rad sekti u poslednje vreme mnogo primetniji?
- Da, zato što ih toliko ima na našim prostorima da se ponašaju mnogo slobodnije i javnije. Uz to su i agresivniji nego ikada jer imaju jaku zaleđinu, obezbeđeni su materijalno kao i diplomatskim putevima.

Kako prepoznati osobu koja je vrbovana u sektu?
- U početku teško, ukoliko sa njom ne provodite 24 sata. To znači da vrbovana osoba mora da doživi neki poremećaj u ponašanju koji se vidi u promeni načina oblačenja, ishrane, ophođenja prema bližnjima. Na sve to oni nakon dva, tri meseca takvog ponašanja, počinju da propagiraju i svoje učenje, jer im je navodno to učenje spasilo život, izvelo iz lošeg društva, pomaže im da lakše pobede stres.

Šta je još karakteristično za ljude koji su u sekti?
- Sledeći stupanj je kada sami počnu da se predstavljaju kao članovi neke organizacije, najčešće crkve, kako vole da kažu. U tom stadijumu oni prilaze ljudima na razne načine, od presretanja na ulici, u gradskom prevozu, do sistema „od vrata do vrata“ i pokušavaju da razgovaraju o veri, spasenju života, sveta, duše, o viđenju Boga na ovaj ili onaj način.

Da li je istina da su mladi najpodložniji uticaju sekti?
Mnogi su u zabludi da je omladina na mestu broj jedan kada je vrbovanje za sekte u pitanju, ali omladina je na mestu broj tri. Na prvom mestu su ljudi u srednjim godinam, jer oni rade negde, imaju novac, neki su poznate ličnosti, hijerarhijski pripadaju nekom establišmentu. Takvi članovi sekte mogu da ponude reklamu ili neku zaštitu i zato su najprijemčiviji. U najjačim su godinama, najviše mogu da zaštite tu organizaciju i da joj doprinesu. Oni donose najveći prihod državi, a brinu se i o svojoj deci, i o svojim starima. E, kada razbijete tu srednju generaciju, razbili ste državu u paramparčad. Spreman sam da otkrijem ministru policije ili ministru vera imena ljudi koji su zaglibili u sekte, ali to nadležne, izgleda, ne zanima.

Koliko ima istine u tome da pojedine sekte vrbuju stare i nemoćne kako bi im kasnije na lak način uzeli materijalna dobra?
- Oni su na drugom mestu vrbovanja. Evo, recimo, na Dorćolu Jehovini svedoci aktivno deluju jer dobijaju stanove i do 120 kvadrata. Baka i deka od 80, 90 godina žive sami, i u nekom periodu se pojave ljudi iz sekte koji misle da čine bogougodna dela. Medicinska sestra vodi računa o njihovoj terapiji, pa im meri pritisak i šećer, itd. Zatim se pojave devojčice koje im čiste kuću, usisaju, obrišu prašinu, odu do prodavnice. Onda naiđe neka teta srednjih godina koja im skuva ručak, misleći da pravi misionarsko delo. Nakon određenog vremena na vratima im se pojavi čovek sa akt tašnom i ugovorom o doživotnom izdržavanju. I oni potpišu da daju svoj stan i nekretnine toj i toj organizaciji.

Koji je osnovni način vrbovanja?
- To je psihološka manipulacija. Veliki je broj manipulativnih tehnika kojima oni ljude vrbuju na razne načine, i to čine vrlo uspešno. Glavno je to što neki u sekte ulaze nesvesno, s jedne strane su verski apsolutno neobrazovani, a s druge strane ljudi su počeli jako malo da cene svoj život i kvalitet života.

Kada se vrbovana ličnost odluči za povratak na pravi put, šta je to što je navede da izađe iz sekte?
- Prvo što je navede da pokuša da se vrati je nelogičnost. Oni koji su je vrbovali naveli su joj jednu priču, a kada je počela da živi u toj organizaciji, uvidela je da postoje nelogičnosti u onome što su joj pričali. Neko vreme ljudi koji vode organizaciju uspevaju to da amortizuju lažima, savetima, pretnjama, insinuacijama, pa se produžava vreme boravka i na tu osobu se utiče određenim tehnikama manipulacije. Dešava se to da, ta osoba ukoliko je malo svesnija, uvidi da nešto nije u redu pa se raspituje kod drugih šta je to što ne valja.

Kome treba da se javi osoba koja želi da izađe iz sekte?
- Ukoliko ta osoba želi da izađe iz sekte i vrati se crkvi mi ga pošaljemo kod sveštenika. Ako je u pitanju musliman šaljemo ga kod njegovog verskog savetnika, a ako je ateista, porazgovaramo sa njime, ne teramo ga da uđe u crkvu, ali mu kažemo da to u čemu se našao ne valja. A ako je nastupila neka medicinska patologija, onda ih šaljemo kod psihologa ili psihijatra.
Koliko je procenat uspešnosti da neko izađe iz sekte nakon što vam se obrati za pomoć?
Oko 80 odsto ljudi, koji su preko nas pokušali da se iščupaju iz sekti, u tome su uspeli.

Mislite da će neka sekta lako pustiti svog člana na slobodu?
- Naravno da neće lako pristati da se odreknu svojih članova koji pokušavaju da izađu. To za njih znači da njihov rad i učenje ne valja, a moraju da zadrže ljude. Dok „adept“ boravi u sektnoj organizaciji, napravi se njegov psiho profil, pa igraju na racionalno i na iracionalno, određenim strahovima, pričama, pretnjama. Prvo pokušavaju sa objašnjenjima da on nije najbolje shvatio njihovo učenje, da ga nije najbolje sproveo u praksu. Onda kada definitivno krene iz sekte, počinju određene insinuacije „ti ne možeš bez nas“, „ako odeš od nas izvršićeš samoubistvo“, „znaš li koliko smo ti pomogli kada si došao“. Znači, određeni vid ucenjivanja i buđenja krivice. Poenta je da se napravi fizička razvojenost „adepta“ od sekte, jer će ukoliko se to ne dogodi, izvlačenje će trajati u nedogled.

Kako se u svetu gleda na problem sekti?
- Sindrom sekte je proglašen novim oblikom zavisnosti na Svetskom kongresu psihijatara i psihologa 2000. godine u Barseloni.(istakao Lucijan, napomena). Sam vid lečenja je resocijalizacija. Znači treba ih lečiti kao bilo koje druge zavisnike. Kada čovek izađe iz sekte mora da se napravi neka socijalna grupa koja će mu pružiti podršku. Ukoliko se postepeno vraća u društvo dolazi do samoizlečenja dobrim delom. On mora da promeni ponašanje, razmišljanje i shvatanje i tada dolazi od izlečenja.

Koje su sekte najzastupljenije u Srbiji?
Od pseudohrišćanskih to su subotari i Jehovini svedoci koji imaju ubedljivo najveći broj članova. Na našim prostorima imate još i transcedentalnu meditaciju, ima i Sai-babovaca, satanista, nekih sinkretista. Sinkretisti su dosta ljudi ubacili smišljeno, oni se kod nas nalaze na visokim političkim položajima.

Da li sekte imaju svoje velike centre ili su zastupljene u svim gradovima jednako?
Svi gradovi u Srbiji puni su sekti, Subotica, Novi Sad, Niš, Beograd, Kragujevac. U mestu Ušće na Ibarskoj magistrali, koje je okruženo Žičom, Studenicom, Gracom, Sopoćanima, Đurđevim stupovima, 1996. godine postojala je jedna porodica Jehovinih svedoka, dok ih je prošle godine registrovano 15. Razna sela u Vojvodini su razbijena od strane subotara.

Iako je u našoj zemlji prošle godine donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, u vašim istupima u medijima upozoravali ste da se taj zakon ne sprovodi?
- Po ovom zakonu koji je donet kod nas, sekte ne bi mogle da se registruju, naročito ako bi bili primenjivani pojedini članovi ovog zakona. Šesti stav Člana 20. Zakona o crkvama i verskim zajednicama kaže, da pri donošenju rešenja o zahtevu za upis u registar, Ministarstvo vera uzima u obzir i odluke Evropskog suda za ljudska prava, kao i upravne ili sudske odluke u pogledu registracije ili delovanja određene verske organizacije u jednoj ili više država članica Evropske Unije. To znači da, ako je neki sud u Francuskoj ili Nemačkoj, vodio postupak protiv člana neke sekte i doneo osuđujuću presudu, naš ministar može da kaže „vi ne možete zbog toga i toga da budete registrovani“, a naročito ukoliko mu iz Srbije stigne potvrda o lošem delovanju te organizacije. Međutim, mi još nismo čuli da je neka organizacija sektnog tipa na ovaj način odbijena.

Da li je istina da je najmlađi satanista u Srbiji imao deset godina kada je prišao sekti, a nešto više od petnaest kada je izvršio samoubistvo?
- Baš kada je donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, iz jednog mesta u Sremu su u moju kancelariju došli roditelji čiji se sin, od petnaest i po godina, ubio. On je od svoje desete godine koketirao sa sektama, a njegov šest godina stariji brat je za to znao sve vreme, ali od straha nije smeo da kaže roditeljima Roditelji nisu primetili i tek nakon sahrane su pronašli neke tragove po kući.

Nije redak slučaj da se vrbovani sa svojim guruima sreću u obrazovnim ustanovama, a da kasnije ta druženja postanu kobna?
- Da, imali smo slučaj da je momak od 24 godine iz Beograda, student Pravnog fakulteta u čitaonici upoznao kolegu sa fakulteta koji je bio u sekti i sa njime se družio osam meseci. Nakon osam meseci druženja izvršio je samoubistvo. Skočio je sa petog sprata 26.6.2006. godine. Šta se desilo u stvari? Mladić je ručao sa roditeljima, i pred kraj ručka zvonio mu je telefon. Roditelji pretpostavljaju da se javio kolega sa fakulteta sa kojim je njihov sin razgovarao više od petnaest minuta. Mladić je rekao „dobro, u redu“, spustio slušalicu, ušao u svoju sobu, zaključao se i skočio kroz prozor.
Čujemo da u Beogradu postoji i jedna komuna «tantrista»? Postoji jedan broj mladih ljudi koji žive po komunama više od deset godina. Vrbovani su i ušli su u komunu dalekoistočnog učenja „tantrizam“, kada su imali po 17, 18 godina. Stali su sa fakultetima tamo gde su zatečeni, neudati, neoženjeni ili po naređenju gurua ženjeni i udavani u okviru sekte. Nemaju dana radnog staža, niti su završili škole. Njihove porodice su kucale na vrata svih mogućih institucija u Srbiji. Prošle godine su dobili pismo kao zvaničan odgovor skupštinskog Odbora za brigu o porodici kojim je predsedavao lekar Paja Momčilov. On im je odgovorio „svesni smo vašeg problema sa sektom“. To je prvi zvanični dokument sa pečatom u kom se pojavljuje pojam „sekta“. 

Read More »

Kako prepoznati osobu koja puši marihuanu ?

Osoba koja počinje da koristi marihuanu , na početku se ponaša sasvim neupadljivo,svoje obaveze prema porodici i školi obavlja korektno.Kasnije, može se zapaziti sklonost ka izolaciji, meditiranju, višesatno slušanje muzike, povećana doza ležernosti. Nakon dva ili tri meseca, osoba počinje da izbegava svoje ranije društvo i starije aktivnosti, bira za sebe „nove prijatelje“ sa kojima zajedno konzumira marihuanu. Tako se ulazi u narkomansku fazu, koju karakteriše kontinuirano uzimanje droge, najmanje tri do četri puta nedeljeno.

Medju narkomanima, naročito onim mladjim, postoji verovanje da marihuana „podstiče samosvest“, „perspektivu cini lepšom“, „oslobadja od straha“, „ povećava seksualno zadovoljostvo“, što je naravno zabluda.
Daleko je od toga da marihuana popravlja raspoloženje, ona samo podstiče već postojeće raspoloženje, efekti marihuane zavise ne samo od spoljnih okolnosti već i u značajnoj meri od stanja osobe koja konzumira ovu drogu, ali i od njenih prethodnih iskustava.
Nakon višegodišnjeg korišćenja marihuane, razvija se tipičan“amotivacioni sindrom“. Ovakba osoba gubi interesovanje za svoje ranije aktivnosti, postaje bezvoljna, bez inicijative, izbegava obaveze, veći deo dana provodi u sanjarenju, emocionalno je tupa.
Vremenom marihuana ubija sve duševne sposobnosti čoveka, svodeći ga na nivo vegetiranja, tako da opasnost od marihuane zapravo predstavlja ovo kompletno urušavanje unutrašnjeg bića!
Marihuana je često odskočna daska za druge droge, lako se eksperimentiše sa heroinom, LSD, meskalin...Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak, da svaki peti korisnik marihuane kasnije predje na drugu, „težu“ drogu.
Osoba koja je pod deistvom marihuane prepoznaje se po karakteristično crvenim očima, otečenim kapcima, usta su lepljiva i suva, često prave pokrete-grimasiranje ustima , kako bi izbegle suviću ustiju, osoba širi oko sebe specifičan miris, govor je dosta zbrkan, nerazumljiv, posebno treba naglasiti da efekti marihuane mogu biti nepredvidljivi, naravno u negativnom smislu, što zavisi od psihičkog stanja svake osobe, spoljašnjeg okruženja.
Izvor: http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_kako_prepoznati_osobu.php

Read More »

Znaci prepoznavanja početka konzumiranja droge

Vrločesto prvi znaci korišćenja psihoaktivnih supstanci ostaju neprimećeni, ne prepoznati.
Ova činjenica ukazuje da je to još jedan od razloga zbog čega se mora obratiti posebna pažnja na ponašanje dece ali i adolescenata, kako u školi tako i u porodici, jer svaka upadljiva promena u ponašanju može da ukaže na problem.

Prepoznavanje mladih ljudi ali i drugih osoba koje koriste neku od psihoaktivnih supstanci, nije uvek tako jednostavno. Naročito na početku, i to kod osoba koje povremeno koriste marihuanu i hašiš, gde ovakve osebe izmedju dva „tripa“, se ponašaju sasvim normalno, u školi, na radnom mestu. Slično je sa osobama koje koriste i heroin, ako ga uvek imaju u dovoljnoj količini i ako ga često koriste, mogu dugo da budu ne prepznate, da vode normalnu konverzaciju i da ničim ne skreću pažnju na sebe.

Ako se droga uzima preko dana, narkoman se vraća kući kasnije, kada efekti prestaju, često prespavaju kod nekog prijatelja pa se tek narednog dana vraćaju kući, ili pak u ranim jutranjim satima kada ukućani spavaju.

Prve promene se svakako ogledaju u ponašanju ovih mladih ljudi, nemotivisane oscilacije raspoloženja, česte depresije, kada ne govore mnoge i bez želje za kontaktom sa drugim članovima porodice. Često se isključuje iz svih zbivanja, ne govori o svojim izlascima. Sa promenama u ponašanju istovremeno su i promene u fizičkom izgledu usled gubitka apetita i toksičnog efekta droge, bledilo lica, upali obrazi, promene na koži, pad fizičke kondicije, psihička zamorljivost.

Mnogo je lakše prepoznati narkomana kada je pod delovanjem droge, upadljivo proširene zenice ili pak maxsimalno uske ako je u krizi, teturav i nesiguran hod, nepovezan govor, usporeno izgovaranje složenih jezičkih formi, zaplitanje jezikom, pospan izraz lica, podbulost, eventualno ,vidljiv ubod igle.

http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_znaci_prepoznavanja_pocetka_konzumiranja_droge.php

Read More »

Stavovi adolescenata prema narkomaniji

Stavovi mladih prema drogi i narkomaniji uopšte, prilično su šaroliki i neujednačeni:
- veliki broj mladih ne pokazuje nikakvo interesovanje za drogu niti odobrava njeno korišćenje,
- jedan deo prima informacije i pokazuje interesovanje za drugove koji povremeno koriste
„neke tablete”ali bez želje da prihvati drogue,
- postoji grupa mladih koji se poistovećuje sa narkomanima a povremeno i sami koriste istu, pri čemu je za njih to više vid demonstriranja svoje pripadnosti nego što je sa ma želja za drogom,
- broj mladih koji u potpunsti i psihički i fizički pripadaju i zavisni su od droge, sa potpunim narkomanskim ponašanjem i obeležajima, na žalost ovaj broj se poslednji godina rapidno povećava.

Veliki broj naučnih radova, danas govori o “premorbidnoj strukturi ličnosti,” koja je negde, ponajviše odgovorna za nastajanje narkomana.

Razvoj narkomaske ličnosti je vrlo neujedančen, karakteriše se brojnim konfilktima u porodici, neujedačenim vaspitnim stavovima roditelja, stalno prisutno osećanje otedjenosti, prisustvo neurotičnih oblika ponašanja u porodici, intolerancija prema pritiscima i napetosti. Slab razvoj ličnosti narkomana usporova proces sazrevanja i socijalizacije, tako da nezrelu ličnost narkomana nadvladavaju nagonske pulzacije koje nemogu da se prilagode spoljnjem svetu. Postepeno napuštaju odnose sa realnim svetom, koji nikada nisu bili nešto jako izraženi, narkoman je uvek na ivici „psihičkog rascepa”i gubitka veze sa realnošću, što nije slučaj kod drugih oblika delikventnog ponašanja.

Na osnovu danas, postojećih istraživanja, može se sa sigurnošću zaključiti da narkomani u svojoj ličnosti imaju dosta neurotičnih pa i psihotičnih crta, što ih negde čini devijantnim ličnostima kojima je pre svega potreba pomoć lekara. U odnosu na delikvente, narkomani predstavljaju ozbiljnije poremećene i oštećene ličnosti.

Kada se govori o premorbidnoj strukturi ličnosti narkomana, Jertić i Berger navode sledeće karakteristike mladih ljudi koje mogu biti uzrok narkomanije: emocionalna nezrelost, agresivnost i netolerantnost, loša sposobnost za prilagodjavanje, sadističke i mazohističke crte, sklonost ka regresivnim oblicima ponašanja, nesposobnost vezivanja za partnera.
Kasnije, u toku narkomaskog staža, ličnost narkomana se menja, psihička neuskladjenost je sve prisutnija, povećana neaktivnost i lenjonost, zapuštenost, sklonost ka fantaziranju, nemogućnost da se donose adekvatne odluke, da se podnese bilo kakav napor. Nepoznavanje moralnog kodeksa ponašanja i etička izopačenost su jedna od bitnih karakteristika hroničnog narkomana.

http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_stavovi_adolescenata.php

Read More »

Višestruka upotreba droga

Višestruka upotreba droga

Dosadašnja iskustva ukazuju da praktično ne postoje čisti zavisnici od samo jedne droge, već da se pored osnovne droge,koriste i mnoge druge sa različitim psihoaktivnim svojstvima. Zavisnost na samo jednu psihoaktivnu supstancu, više je izuzetak nego pravilo. Može se identifikovati nekoliko tipova višestruke upotrebe droga.

1. kombinacija alkohola i psihoaktivne supstance, najčešće su to tbl. benzodiazepina, kod početnika, obično kao priprema za teže droge,
2. alkohol i depresori CNS(opijati, tbl.metadona, demerol..)
3. alkohol i kokain, uvek predstavlja lošu kombinaciju, toxsični efekat na jetru, oštećenja na mozgu koja se često manifestuju akutnim epileptičnim napadima.

Obilici višestrukog uzimanja droge

- održavanje socijalnog ponašanja, za vreme prelaska na druge zabranjene droge,
- zamena kada primarna droga nije dostupna,
- maskiranje znakova zavisnosti na primarnu drogu,
- prevencija apstinencijalni pojava kada primarna droga nije dostupna,
- smanjivanje neželjenih deistava primarne droge,
- povećanje efekata primarne droge
(S.Petrović 2003.)

http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_visestruka_upotreba_droga.php

Read More »

Zloupotreba Psihoaktivnih supstanci - statistika

Prvo veliko istraživanje u Srbiji na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sprovedeno je u novembru 2006. god, po svim Standradima evropske unije, u uzorku od 10690 ispitanika od 15 do 59 godina i pokazalo je sledeće:

1. Gotovo 11% stanovnika u Srbiji probalo je bar jednom u životu drogu, najzastupljenija je marihuana,
2. U Beogradu je najviše marihuane, poražavajuće je to što je najviše kod učenika srednjih škola i viših razreda osnovnih škola,
3. Smatra se da je u Beogradu oko 35 000 registrovanih narkomana , u Srbiji ih ima oko 80 000, u odseku za suzbijanje narkomanije u Beogradu smatraju da je brojka značajno veća...
4. U Srbiji je oko 70-80% mladih ljudi izmedju 15 i 25 godina bilo u kontakt sa drogom, koliko ih je „samo“ probalo ili povremeno koristi (vikend-probatori) ne zna se tačno...
5. Anketa koja je sprovedena na teritoriji grada Niša, osnovne i srednje škole o štetnosti droga, pokazalo je sledeće: opasno (36-47%), štetno (5-15%) moderno(4%), a da je korisno u manjim količinama (1%)..

Procenjuje se da u Beogradu živi oko 35 000 narkomana , zvanično registrovano oko 7000, dok je u Srbiji taj broj izmedju 70.000 i 100.000 ljudi koji redovno koriste narkotike. Alarmantna je cifra od 750 000 ljudi u Srbiji koji su bar jednom u životu probali drogu ( Institut za javno zdravlje „Batut“ )
Statističke analize pokazuju da na 100 000 ljudi u Beogradu dolazi oko1230 narkomana, dok je u Novom Sadu i Nišu taj broj nešto manji, oko 1000 narkomana ( procena je da su brojke značajno veće, ovde se radi o osobama koje su zvanično potražile pomoć u nekoj od zdravstvenih ustanova).

Često se govori o postajanju lakih i teških droga, što naučno nije prihvaćeno. Sve droge stvaraju psihičku zavisnost a neke od njih i fizičku, neke čak i nakon prvog uzimanja!
Mladi često kombinuju alkohol, sedative i PAS, povremeno konzumiraju od jednom velike količine alkohola i PAS što može posle kratkog vremena da dovede do teških pdihičkih i fizičkih oštećenja

U faktore rizika za nastajanje bolesti zavisnosti spadaju individualni i socijalni činioci. Od individuanih činilaca često je u pitanju niži nivo samopoštovanja, niži prag tolerancije na frustraciju, povišena anxsioznost, slabija kontrola ponašanja (Stanković, Begović 1995). Afektivni poremećaji, posebno depresija, napadi straha uz zavisnost od PAS predstavljaju ozbiljne i široko rasprostranjene probleme savremenog sveta.

Razlozi za prvo uzimanje droge koje mladi naovode često su ekvivalent različitih emocionalnih poremećaja, pretpostavlja se najčešće se radi o depresivnim poremećajima.
Depresija se vezuje kako za tip ličnosti tako i za konflikte u adolescentnom periodu.
Od izuzetne važnost su modeli ponašanja koji predstavljaju roditelji, vršnjaci, značajne osobe iz okruženja, ali i velika tolerantnost celog društva prema ovim problemima. (Ramah 2001).

http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_zloupotreba_psihoaktivnih_supstanci.php

Read More »

Klasifikacija Psihoaktivnih supstanci

Psihoaktivna supstanca (PAS) predstavlja hemisku materiju koja unišenjem u organizam
Menja psihičku strukturu, menja raspoloženje, mišljenje, ponašanje. Vezuju se za problem Zavisnosti, Tolerancije i Apstinencije.
Novije podele PAS zasnivaju se na deistvu droga na mozak. Tako postoje supstnace koje smanjuju metaboličku aktivnost mozga, depresori CNS-a: alkohol,sedativ, opijati( morfin,heroin, čaj od „maka”), isparljive supstance( lepak, bronza, benzin).
Droge koje deluju stimulativno –psihostimulansi CNS-a(amfetamin,nikotin, kokain)
Halucinogeni-menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja-LSD,meskalin, kanabis,MDMA(„ Extasi”).

Svetska zdravstvena organizacija(SZO) je 1951. godine proglasila alkohol bolešću, a 1957.god i narkomaniju kao bolest zavisnosti i istakla njihovo pogubno deistvo na zdravstvenom, porodičnom i poslovnom segmentu funkcionisanja pojedinca.
U Medjunarodnoj klasifikacija bolesti, revizija 1992 god. govori se o štetnoj upotrebi i sindromu zavisnosti.

Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških, kognitivnih i bihejvioralnih promena ponašanja, tolerancija na supstancu (potreba da se uzima veća količina da bi se postigao efekat), jaka želja za uzimanjem supstance. Upotreba supstance da bi se ublažio apstinencijalni sindrom,zanemarivanje obaveza, interesovanja, radnih i drugih aktivnosti zbog korišćenja istih ali i nastavljanje, pored saznanja o štetnim psihološkim,socijalnim i zdravstvenim posledicama.
Sve droge stvaraju psihičku zavisnost, deluju na percepciju, opažanje i izazivaju euforično raspoloženje.

Fizička zavisnost nastaje u slučaju metaboličkih promena i opšte adaptacije organizma na stalno prisustvo droge, pri čemu nagli prekid dovodi do apstinencijalnog sindroma (poremećaj somatovegetativnih funkcija i psihičkih funkcija) povišena temperatura, grčevi ..
Tolerancija označava postepeno opadanje deistva droge, odnosno nemogućnost da se željeni efekat postigne prethodnom dozom, pa se zato povećava količina supstance koja se uzima.

Izvor:http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_klasifikacija_psihoaktivnih_supstanci.php

Read More »

Zašto tinejdžeri koriste drogu ?

1. svi to rade...
2. bežanje i samo lečenje (u nedostatku pravog okruženja, kada je prisutan problem ali nemaju osobu sa kojom bi mogle da razgovaraju, traže pomoćna sredstva za raspoloženje ali i sredstva da se nose sa svakodnevnim problemima),
3. dosada i sticanje „drugačijih“ prijatelja (potreba za uzbudjenjem, rizikom, bekstvo od školskog neuspeha),
4. manajk samopouzdanja,
5. trenutno zadovoljtvo,
6. razlozi za početak: nisu obavešteni o štetnosti (13-35%), po nagovoru drugih (7-19%),
mogu da kontrolišu( 3-15%), žele da budu drugačiji (7-10%), žele da su u trendu (3-10%)

Faktori rizika odgovorni za početak ali i nastavak korišćenja droga su grubo podeljeni na

1. faktore ličnosti, hereditet, gentska predispozicija probatora ili kasnije narkomana,
2. faktori sredine, socijalni milje,
3. dostupnost i vrsta psihoaktivne supstance

Droga se najčešće uzima po prvi put iz radoznalosti, potreba da se doživi nešto novo, želja da se bude drugačiji , da se dobije na značaju.
Činjenica je da su žrtve mladi ljudi koji bez bilo kakvog prethodnog znanja uleću u avanturu i bez sposobnosti da se uče na tudjim greškama ali i upornom ponavljanju već postojeće greške koja značajno podriva psihičko i mentalno zdravlje pojedinca.
Najveći broj mladih ljudi nije svestan u potpunosti svih rizika koji prate konzumiranje psihoaktivne supstance, pa i ne razmišljaju o posledicama, čak i ne vide razloge zašto bi prestali sa uzimanjem iste.

Jasno je da nepostoji dovoljno jaka svest o rizičnosti takvog ponašanja.
Takvi mladi ljudi treba da se posmatraju kao adolescenti pod povišenim stepenom rizika, kojima je potrebna pomoć od strane roditelja, škole i psihologa.
Kod adolescenata kod kojih se razvije jači stepen vezanosti za efekte droge, uvek treba tražiti u pozadini dublje motive za ovakvo ponašanje. Premorbidna ličnost ovakvih osoba uvek u sebi krije neke nerazjašnjene komplekse iz ranog detinjstva ili traume iz ranog perioda razvoja ličnosti.

Medju narkomanima je i veliki broj depresivnih osoba, graničnih slučajeva, kao i psihotičnih osoba. Za ovakve osobe droga često pretstavlja „oslobodjenje”od neraspoloženja, sraha, nesigurnosti.
Ovome ide u prilog činjenica da se neki narkomani dok uzimaju supstancu-narkotik, nalaze u nekoj fazi remisije u odnosu na primarnu bolest (bazični mentalni poremećaj)
Kao i da se po prestanku uzimanja supstance ponovo javljaju problemi mentalnog obolenja.
Upotreba droga od strane mladih poprima karkter „epidemije”, na žalost vreme u kome živimo, koje malo pruža a postavlja mnoge zahteve, stvara odličan teren za porast narkomanije medju mladim ljudima.

Danas u Srbiji, porodica sa adolescentnom je pod velikim rizikom, zbog rascepa sistema vrednosti. Stalna društvena previrenja, dezintegracija društva, ne daju oslonac niti podstiču razvoj mladih ljudi. Dinamika odrastanja ovih mladih ljudi narušena je dugotrajnom ekonomskom krizom ali i nedostatkom pravih moralnih vrednosti.
Mnoga testiranja kod mladih u ovoj populaciji, radjena krajem 2000. godine pokazuju jasno izraženo postojanje anhedonije, konfuznosti, povlačenje u sebe, rastući pesimizam kao i značajno nezadovoljstvo svojim životom (Vidojević 2000.god)

Izvor:http://www.anima.autentik.net/psihoaktivne_supstance_zasto_tinejdzeri_koriste_drogu.php

Read More »

Prevencija i zloupotreba droga

Read More »

Droga u školama

Read More »

Rodila sam bebu heroinskog zavisnika

"Bila sam mlada samohrana majka, ali sam volela svoju bebu i htela sam da joj omogućim dobar život


Korin Kejsi (35) se drogirala heroinom tokom cele trudnoće i nikad neće moći da oprosti sebi što je rodila ćerku koja je, njenom krivicom, već od rođenja bila zavisnik.
Njena ćerka Džordžija sada ima 11 godina, a Korin sada ima sedmoro dece i ne drogira se godinama. Ali, krivica što je bila sebična i rizikovala zdravlje svoje ćerke, proganjaće je, kako kaže, dok je živa.
Korin je čak prodala televizor da bi kupila drogu, ali je obećala da će prestati sa ovom lošom navikom kada je videla kako njeno novorođenče mora da prolazi kroz detoksikaciju. Trenutak kada je deci priznala istinu o drogiranju, bio je, kako kaže, teža od samog odvikavanja od droge.
Sada, ova udata majka sedmoro dece, pomaže drugima da se odviknu od narkotika.
"Bila sam loša majka, jer sam samo razmišljala o tome da se drogiram. Niko ne može više da se stidi i kaje od mene. Ali, morala sam da budem iskrena sa njima, da bih mogla da nastavim dalje i pomognem drugima - hrabro počinje svoju ispovest Korin.

Kejsi je postala zavisna od droge zbog teškog detinjstva. Bila je najmlađa od osmoro dece, otac je patio od šizofrenije i bio je alkoholičar, a majka je bolovala od depresije. Kada je imala samo 10 godina, otac joj je umro, a majka se odala alkoholu. Kejsi je vrlo brzo odustala od školovanja i zatrudnela. Rodila je prvu ćerku Nikol, koja sada ima 17 godina, a posle par meseci se razvela od njenog oca.
"Bila sam mlada samohrana majka, ali sam volela svoju bebu i htela sam da joj omogućim dobar život. Ali, sve se promenilo kada sam se zaljubila u bivšeg dečka. Već smo se zabavljali dok sam išla u školu, i on se tada nije drogirao. Međutim, počeo je da puši nešto što liči na marihuanu, a ja sam bila vrlo naivna misleći da je to bezazleno. Ubedio me je da je to samo lek za smirenje i nisam znala da ta supstanca izaziva zavisnost, nisam joj čak ni znala ime, ali mi je davala lep, opuštajući osećaj. Kada sam jedno veče propustila da pušim tu cigaretu nije mi bilo dobro i shvatila sam da sam postala zavisna", ispričala je Korin.

Tokom šest meseci, Korin je pušila nekoliko puta dnevno, dok nije otkrila da nosi Kiru, koja sada ima 13 godina. Tada je uspela da prestane, ali čim je rodila bebu, vratila se poroku.
"Imala sam dvoje male dece, a sve o čemu sam razmišljala bila je droga. Kuća je bila ledena i imali smo jako malo da jedemo. Hranila sam ćerku jeftinim obrocima koji se spremaju u mikrotalasnoj", kaže Korin. Godine 2011, zatrudnela je sa trećim detetom, Džordžijom, i samo, ovaj put nije mogla da prestane da se drogira. Bila je uplašena da će lekar saznati da se drogira tokom trudnoće, pa nije išla na preglede, a pušila je heroin pet puta dnevno, čak i dana kada je krenula na porođaj.
"Kada sam došla u bolnicu i dok sam prolazila kroz bolne kontrakcije, priznala sam babicama šta sam radila. Bila sam sebična, ali sam morala da pomognem svojoj bebi", iskrena je bila Korin.
Džordžija se rodila 23. avgusta 2002. potpuno zavisna od heroina. Lekari su je potom stavili na posebnu negu, zbog odvikavanja od droge. Korin se borila da se ne drogira, ali nije mogla, pa je krišom to radila dok je bila u bolnici. Prošlo je nedelju dana od rođenja ćerke i Korin je shvatila da mora da se odvikne. Nekoliko nedelja obe su bile u bolnici na odvikavanju. Tek kada je potpuno bila čista od droge, shvatila je koliko je loše to što je radila. "Kada se raščistila ta magla u mojoj glavi, nisam mogla da verujem šta sam uradila. Nisam mogla da prestanem da plačem, osećala sam se kao najgora osoba na svetu", tužno govori Korin. Posle mesec dana, obe su bile puštene iz bolnice. Kada je ponovo zatrudnela i nosila četvrto dete, uspela je da ostane čista od droge i zauvek je ostavila svog partnera koji ju je navukao na narkotike. Nekim čudom, mala Džordžija nije imala nikakve dugotrajne posledice na zdravlje zbog majčinog drogiranja. Posle godinu dana, Korin je upoznala sadašnjeg muža i već osam godina nije pipnula drogu. Sa njim je dobila još troje dece.
"Nisam uspela da oprostim sebi što sam to radila svom detetu i nikad neću. Želela sam da pre svega kažem Džordžiji istinu. Svoj deci sam rekla istinu. Džordžija je bila u početku malo šokirana, ali je prihvatila onako kako samo deca to umeju. Srećna sam što sam odgajila divnu decu, a oni su mi uzvratili ljubavlju i saosećanjem, za šta ću uvek biti zahvalna", emotivno poručuje Korin.

Izvor: http://www.kurir-info.rs/potresna-ispovest-majke-narkomanke-rodila-sam-bebu-heroinskog-zavisnika-clanak-1306369

Read More »